Saobraćajne gužve, nedostatak parkinga, nebezbedne ulice i nepouzdan javni prevoz svakodnevni su problemi sa kojima se suočavaju stanovnici gradova Zapadnog Balkana. Odgovor lokalnih vlasti često se svodi na izgradnju novih saobraćajnica, proširenje postojećih ulica ili obezbeđivanje dodatnih parking mesta. Iako takve intervencije mogu privremeno ublažiti pojedine probleme, retko predstavljaju dugoročno rešenje. Naprotiv, neretko dodatno podstiču upotrebu automobila i stvaraju potrebu za novim ulaganjima u infrastrukturu koja već zauzima značajan deo ograničenog gradskog prostora.
Upravo zbog toga savremeno planiranje urbane mobilnosti zahteva drugačiji pristup. Umesto pitanja kako omogućiti prolazak što većeg broja vozila, polazna tačka treba da bude kako ljudima omogućiti da što jednostavnije, bezbednije i pristupačnije stignu do posla, škole, zdravstvenih ustanova i drugih svakodnevnih sadržaja. Na tom principu zasniva se Plan održive urbane mobilnosti (Sustainable Urban Mobility Plan – SUMP), strateški dokument koji povezuje saobraćajnu politiku sa prostornim razvojem, zaštitom životne sredine, javnim zdravljem i kvalitetom života.
Za razliku od tradicionalnog saobraćajnog planiranja, koje se često usredsređuje na kapacitet saobraćajnica i protočnost motornih vozila, SUMP posmatra celokupan sistem kretanja ljudi i robe. On obuhvata javni prevoz, pešačenje, biciklizam, upravljanje parkiranjem, saobraćajnu bezbednost, urbanu logistiku i nove oblike mobilnosti. Jednako je važno što planiranje ne ograničava samo na administrativne granice grada, već uzima u obzir i prigradska naselja i okolne opštine iz kojih veliki broj stanovnika svakodnevno putuje.
Od dokumenta do stvarnih promena
Koncept SUMP-a u Evropskoj uniji razvija se više od jedne decenije. U junu 2026. godine objavljeno je treće izdanje evropskih smernica, koje dodatno naglašava klimatsku otpornost, društvenu uključenost, aktivnu mobilnost, digitalizaciju i povezivanje gradova sa njihovim funkcionalnim urbanim područjima. Istovremeno, revidirana regulativa o Transevropskoj transportnoj mreži (TEN-T) predviđa da 431 urbani čvor u Evropskoj uniji usvoji SUMP do kraja 2027. godine. Time održiva urbana mobilnost dobija još značajnije mesto u evropskoj transportnoj politici.
Međutim, samo usvajanje strateškog dokumenta ne znači da je grad promenio način upravljanja saobraćajem. U zemljama Zapadnog Balkana često postoji značajan raskorak između ciljeva definisanih u strategijama i investicija koje se zaista realizuju. Planovi mogu predviđati razvoj javnog prevoza, pešačkih zona i biciklističke infrastrukture, dok se najveći deo raspoloživih sredstava i dalje usmerava na proširenje kapaciteta za automobile.
Beograd predstavlja jedan od primera izazova sa kojima se suočavaju gradovi regiona. Iako ima iskustvo sa planiranjem održive urbane mobilnosti, i dalje postoji potreba za doslednijim povezivanjem strateških ciljeva sa konkretnim infrastrukturnim ulaganjima i svakodnevnim upravljanjem saobraćajem. Istovremeno, brojni drugi gradovi i opštine u Srbiji tek treba da razviju odgovarajuće institucionalne i stručne kapacitete za sistematsko planiranje održive mobilnosti, kako bi se umesto pojedinačnih intervencija uspostavio dugoročan i integrisan pristup rešavanju saobraćajnih problema.
Pešačka zona u Beogradu. Potreba za sistemskom integracijom u širi plan mobilnosti. Izvor: Beogradski Izlet
Slični izazovi prisutni su i u susednim zemljama. Podgorica je svoj prvi Plan održive urbane mobilnosti usvojila 2020. godine, za period do 2025, ali značajan deo predviđenih mera nije realizovan. Grad se i dalje suočava sa nepropisnim parkiranjem, nedovoljno razvijenom biciklističkom mrežom i potrebom za unapređenjem javnog prevoza. Sarajevo se takođe suočava sa izazovom usklađivanja razvoja javnog prevoza i drugih održivih vidova mobilnosti u okviru dugoročnog i integrisanog planiranja. U Hrvatskoj je Zagreb započeo proces izrade svog prvog SUMP-a, što dodatno pokazuje da se i veći gradovi u regionu nalaze u različitim fazama uspostavljanja održivog sistema planiranja mobilnosti. Uprkos razlikama, zajednički izazov ostaje isti: kako obezbediti da SUMP ne bude samo strateški dokument ili formalni uslov za pristup međunarodnim fondovima, već stvarni instrument upravljanja razvojem grada, sa jasnim prioritetima, odgovornostima i merljivim rezultatima.
Šta razlikuje uspešan SUMP od još jedne strategije?
Pre svega, SUMP mora biti povezan sa gradskim budžetom i investicionim planovima. Ako strateški dokument predviđa razvoj javnog prevoza i biciklističke infrastrukture, onda se ti prioriteti moraju prepoznati i u godišnjim izdvajanjima. U suprotnom, postoji opasnost da se nastavi sa projektima koji nisu usklađeni sa usvojenim ciljevima. Pored toga, neophodno je jasno definisati odgovorne institucije, rokove, izvore finansiranja i pokazatelje na osnovu kojih se može pratiti napredak.
Jednako je važna saradnja između različitih sektora. Odluke o mobilnosti ne donose se samo u sekretarijatima nadležnim za saobraćaj. Na potrebu za putovanjima utiču i lokacije novih stambenih naselja, škola, poslovnih zona i javnih ustanova. Ako se grad širi bez kvalitetnog javnog prevoza i osnovnih usluga u blizini stanovanja, njegovi stanovnici postaju sve zavisniji od automobila. Zato SUMP zahteva zajednički rad saobraćajnih i urbanističkih službi, institucija za zaštitu životne sredine, finansijskih organa i drugih relevantnih aktera.
Učešće građana takođe je jedan od osnovnih principa ovog pristupa. To ne podrazumeva samo javnu raspravu o gotovo završenom dokumentu, već uključivanje stanovnika od početka procesa. Građani najbolje poznaju svakodnevne prepreke: raskrsnice na kojima se ne osećaju bezbedno, autobuske linije koje ne odgovaraju njihovim potrebama ili trotoare koji su nedostupni osobama sa invaliditetom. Takva iskustva, zajedno sa stručnim analizama i podacima o putovanjima, treba da oblikuju prioritete plana.
Važan deo SUMP-a predstavlja i merenje rezultata. Umesto da se uspeh saobraćajne politike procenjuje samo brojem izgrađenih kilometara puteva, potrebno je pratiti koliko ljudi koristi javni prevoz, koliko se putovanja obavlja peške ili biciklom, koliko je saobraćajnih nezgoda, koliko vremena građani troše na putovanja i koliko su osnovne usluge dostupne različitim grupama stanovništva. Takvi pokazatelji omogućavaju da se mere prilagođavaju stvarnim rezultatima, umesto da se nastavi sa ulaganjima čija korist nije dovoljno jasna.
Održiva urbana mobilnost počinje stvaranjem bezbednih i pristupačnih uslova za pešačenje i biciklizam. Detalj iz Podgorice. Foto: Nemanja Marić / Biciklo.me
Zašto je to važno za svakodnevni život?
Prednosti kvalitetnog planiranja urbane mobilnosti daleko prevazilaze oblast saobraćaja. Bezbedniji trotoari i školske zone omogućavaju deci samostalnije kretanje, pouzdan javni prevoz olakšava pristup zaposlenju i obrazovanju, dok bolja biciklistička infrastruktura građanima pruža dodatnu mogućnost za svakodnevna putovanja. Manje zagađenja i buke, više zelenila i kvalitetniji javni prostori pozitivno utiču na zdravlje i ukupnu privlačnost gradova.
Posebno je važno da se održiva mobilnost ne posmatra kao politika usmerena protiv automobila. Njena suština je stvaranje kvalitetnijeg izbora. Automobil će i dalje imati važnu ulogu za određene vrste putovanja, ali ne bi trebalo da bude jedina praktična mogućnost za odlazak na posao, u školu ili prodavnicu. Grad u kojem postoje pouzdane alternative omogućava i onima koji moraju koristiti automobil da se kreću efikasnije.
Za gradove Zapadnog Balkana razvoj SUMP-ova predstavlja i priliku da se bolje pripreme za usklađivanje sa evropskim transportnim politikama. Ipak, najveća korist ne proizilazi iz ispunjavanja formalnih obaveza, već iz mogućnosti da se ograničena javna sredstva usmere na projekte koji donose najveću vrednost građanima.
Zato pitanje više nije da li je gradovima potreban SUMP, već da li su spremni da ga zaista koriste. Kvalitetan plan ne može sam rešiti saobraćajne probleme, ali može obezbediti da pojedinačne odluke budu deo jasne, dugoročne i merljive politike. Bez takvog pristupa, gradovi rizikuju da nastave da rešavaju posledice problema, umesto njegovih uzroka.
Tekst pripremio: Tim Instituta za urbanu mobilnost
Naslovna fotografija: Martina Movrić, Masarikova ulica u Zagrebu
Projekat SUMPOWER sprovodi Biciklo.me u partnerstvu sa organizacijama ODRAZ – Održivi razvoj zajednice iz Hrvatske, Institut za urbanu mobilnost iz Srbije i Giro di Sarajevo iz Bosne i Hercegovine, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo – Zapadni Balkan. Cilj projekta je jačanje kapaciteta nacionalnih i lokalnih vlasti na Zapadnom Balkanu radi usklađivanja transportnih politika sa standardima Evropske unije, sa posebnim fokusom na održivu urbanu mobilnost i razvoj Transevropske transportne mreže (TEN-T).
Ovaj tekst izrađen je uz podršku Fondacije za otvoreno društvo – Zapadni Balkan. Iznesena mišljenja i stavovi pripadaju isključivo autorima i ne odražavaju nužno stavove Fondacije.