Tim Biciklo.me je u okviru radne grupe za izradu Plana održive urbane mobilnosti za Podgoricu napravio analizu uslova za razvoj biciklizma u Podgorici, koju možete preuzeti ovdje.
Osim informacija o klimatskim i geografskim uslovima, pristupačnosti, postojećoj infrastrukturi i stavovima podgoričkih biciklista i biciklistkinja, u analizi ćete pronaći i interaktivne mape parkinga za bicikla i problematičnih (“crnih”) tačaka na koje se biciklistička populacija najviše žalila u istraživanju koje smo sproveli tokom ljeta 2019. godine.
Ovdje izdvajamo dio analize fokusiran na uslove od kojih zavisi efikasnost upotrebe bicikla kao prevoznog sredstva u Podgorici:
“Brojna dosadašnja istraživanja u gradovima širom svijeta pokazala su da u urbanim sredinama, na distancama dugim do 5 km, biciklo predstavlja najefikasnije prevozno sredstvo. Ova istraživanja najčešće su zasnovana na praćenju kretanja bicikala i automobila tokom dužeg vremenskog perioda na određenom području, ili na obimnim setovima GPS podataka koje biciklisti širom svijeta snimaju preko mobilnih aplikacija za mjerenje brzine kretanja i pređene distance (kao što je npr. Strava). U Podgorici do sada nijesmo radili slično istraživanje, tako da su dokazi o prednosti upotrebe bicikla kao prevoznog sredstva na kraćim distancama do sada bili mahom anegdotalni.
Da bismo pripremili analizu prednosti i brzine vožnje biciklom, sproveli smo istraživanje u okviru kog je intervjuisano 15 osoba koje za prevoz u gradskom saobraćaju koriste i privatni automobil i biciklo. Cilj intervjua bio je da utvrdimo od kojih faktora zavisi da li će intervjuisani odabrati automobil ili biciklo da bi obavili svoje dnevne obaveze u gradu. Učesnici u ovom istraživanju odabrani su kroz internu mrežu članova i članica NVO Biciklo.me; 10 su muškarci a 5 žene.
Na osnovu ovih 15 intervjua možemo izvesti sledeće zaključke:
- Biciklo predstavlja brže i pogodnije sredstvo prevoza u gradskom saobraćaju ako su ispunjeni određeni uslovi, i to: ako se radi o distanci kraćoj od 5 km (za vlasnike električnih bicikala gornja granica za prihvatljivu biciklističku distancu je 10 km), ako su vremenske prilike povoljne, i ako nije potrebno prenositi veći teret.
- Na izbor prevoznog sredstva utiču očekivanja o dostupnosti parkinga, kako za automobile tako i za bicikla. Ako je očekivano da će biti teško naći parking za automobil, intervjuisani će se prije odlučiti za biciklo. Međutim, ako procijene da na destinaciji neće moći biciklo da ostave na bezbjednom mjestu, odlučuju se za neki drugi način putovanja (npr. taksijem, ili pješke).
- Izbor prevoznog sredstva zavisi i od trajanja same aktivnosti zbog koje se i kreće na put. Što je zadržavanje duže, to je veći percipirani rizik da biciklo bude ukradeno sa nekog od javnih parkinga. Strah od ostavljanja bicikla „samog“ na parkinzima u gradu je, prema ovom istraživanju, jedan od glavnih razloga za oklijevanje u korišćenju bicikla kao glavnog prevoznog sredstva.
- Na izbor prevoznog sredstva utiču konkretne situacije i društvene okolnosti: veća je šansa da će neko za prevoz koristiti biciklo, ako biciklo koriste i njegova/njena porodica i prijatelji. Prevozno sredstvo utiče na organizaciju i dinamiku zajedničkih susreta i aktivnosti. Primjer: razlika između susreta sa prijateljem koji obično putuje automobilom („Doći ću po tebe kolima“) i susreta sa prijateljem koji vozi biciklo („Naći ćemo se kod biciklističkog parkinga ispred biblioteke“). U prvom slučaju se osoba koja bi inače koristila biciklo za prevoz prilagođava onoj drugoj, koja koristi automobil; u drugom slučaju i jedan i drugi učesnik razgovora koriste biciklo za prevoz, poznate su im lokacije na kojima mogu da ostave bicikla, i lako će organizovati susret.
- Na izbor prevoznog sredstva utiču porodična situacija i stambeni uslovi: roditelji male djece se prije odlučuju za automobil, jer tako uspijevaju lakše da organizuju putovanja do škole, vrtića i posla. Stambeni prostori manje površine i/ili smješteni u stambenim zgradama bez zajedničkih prostorija pogodnih za čuvanje bicikala obeshrabruju upotrebu bicikla ili je svode samo na povremenu i rekreativnu, jer ukućani svoja bicikla čuvaju na nekoj drugoj lokaciji (npr. kod rođaka ili prijatelja koji imaju prostora za skladištenje u svojim kućama i dvorištima).
- Na izbor prevoznog sredstva utiče prethodno biciklističko iskustvo: što duže neko vozi biciklo, to se lakše snalazi u gradskom saobraćaju i lakše opredjeljuje za korišćenje bicikla u različitim okolnostima i situacijama. Iskusni biciklisti i biciklistkinje koji su učestvovali u ovom istraživanju smatraju da je biciklo mnogo bolje i efikasnije prevozno sredstvo u gradskom saobraćaju, te automobil koriste samo kada ih na to primoraju okolnosti. Možemo zaključiti da se poboljšanjem uslova za upotrebu bicikla može uticati na to da što veći broj ljudi stekne biciklističko iskustvo, pa samim tim i osnaži i ohrabri da izabere biciklo kao svoje glavno prevozno sredstvo.”