Definicija kaže da je ulica je javna saobraćajna površina u naselju namenjena prvenstveno kretanju vozila i pešaka, uključujući kolovoz, trotoare, biciklističke staze, drvorede i druge pripadajuće elemente.
Ulice nisu samo i jedino predviđene za kretanje, one su prostor koji oblikuje kvalitet urbanog života kroz socijalnu interakciju građana. Upravo zato način na koji ih uređujemo govori mnogo o prioritetima jedne zajednice. Nažalost, u Podgorici ulice se i dalje planiraju isključivo kao saobraćajnice za motorna vozila, dok se pešaci, biciklisti i osobe sa smanjenom pokretljivošću guraju na margine saobraćajnih potreba. A znamo (?) da se nivo razvoja jednog društva meri odnosom prema njegovim najugroženijim članovima. Gotovo potpuno odsustvo brige za ljude koji ne koriste motorna vozila je pokazatelj tog zanemarivanja naših sugrađana koje se ogleda u postavljanju stubova javne rasvete, saobraćajnih znakova i kamera na pešačkim i biciklističkim stazama.
Za pešake, posebno za roditelje s dečijim kolicima, osobe s invaliditetom i starije građane, ovakvi stubovi predstavljaju stvarne barijere. Gde bi trebalo da postoji nesmetan prolaz, nalaze se metalne prepreke koje zahtevaju zaobilaženje — često silaskom na kolovoz, čime se direktno ugrožava bezbednost svih učesnika u saobraćaju. Još izraženiji je problem kod biciklističke infrastrukture: stub nasred biciklističke staze nije samo smetnja, već i opasnost, naročito noću, pri smanjenoj vidljivosti ili većim brzinama vožnje. U Podgorici se ne štedi prostor, niti postavljaju prepreke nasred kolovoza kada su u pitanju površine za kretanje motornih vozila, što govori o potpuno zastarelom shvatanju urbane mobilnosti, koji smatra da će davanjem što više najkvalitetnijeg prostora motornim vozilima rešiti saobraćajne probleme, a neće, jer nigde tako nisu rešeni ovi problemi pa neće ni ovde.
Foto: Biciklo.me – Stub postavljen nasred biciklističke staze
Pitanje koje se prirodno nameće jeste: kako je moguće da se ovakve prepreke uopšte nađu na tim mestima? Odgovor leži u nepostojanju koordinacije među gradskim službama i odsustvu celovitog pristupa planiranju prostora, ali i prilično površnom pristupu svih instanci koje učestvuju u izgradnji infrastrukture. Rasveta, saobraćajna signalizacija, nadzor i telekomunikacije projektuju se zasebno, bez konsultacija s urbanistima, arhitektama, organizacijama koje se bave pristupačnošću i održivom mobilnošću, pa i krajnjim korisnicima. Posledica toga su nelogična i štetna rešenja — ulice koje ne služe ljudima, pa tako imamo instalirane prepreke prilikom same izgradnje koje ometaju njihovu upotrebu. Najnoviji primer je pešačka staza pored novog parkinga u bloku 5, gde se stubovi rasvete nalaze na sredini pešačke staze i onemogućavaju njenu upotrebu. Postavlja se pitanje: za šta će nam trotoar koji ne možemo koristiti? Nadležni ne odgovaraju, samo sležu ramenima.
Foto: Biciklo.me – Prepreke na biciklističkoj stazi kod Ržaničkog mosta
Pametno urbano planiranje podrazumeva da se stubovi rasvete, kamera i svega ostalog postavljaju van koridora kretanja, uz zelene pojaseve, između parkiranih vozila ili u okviru integrisanih stubova koji kombinuju više funkcija (rasveta, nadzor, signalizacija). Važno je i da se kod rekonstrukcija postojećih ulica vodi računa o tzv. univerzalnom dizajnu — principu po kojem javni prostor mora biti pristupačan svima.
Na kraju, osnovna funkcija ulice mora biti omogućavanje bezbednog i dostojanstvenog kretanja svim građanima. Stub koji stoji na sredini trotoara ili biciklističke staze ne osvetljava grad — već pokazuje koliko je on slep za potrebe svojih stanovnika. Prava ulica nije samo asfalt i beton, već prostor u kojem se svi kreću slobodno i ravnopravno.
Foto: Igor Mitrović/Pobjeda – Pešačka staza pored novog parkinga u bloku 5
Le Korbizije, čuveni arhitekta i urbanista je svojevremeno rekao da: „Grad je alatka. Ako je ne koristimo kako treba – ona postaje instrument mučenja.“ Podgorički stubovi su, barem prema ovom autoritetu, postali alatka za mučenje građana, umesto da budu stubovi srama za sve one u procesu projektovanja i izgradnje, kojima je svejedno kako će se realizovati projekat koji plaćamo svi mi, a svojom indolentnošću i vrlo ograničenim znanjem kvare kvalitet života u Podgorici.
Naslovna fotografija: Biciklo.me – Pešačko-biciklistički most gde stubovi nisu integrisani u ogradu
Dejan Tofčević