Održiva urbana mobilnost i integracija ekološki prihvatljivih oblika transporta postali su ključni ciljevi za zemlje koje se usklađuju sa evropskim zakonodavstvom. Evropska deklaracija o biciklističkom saobraćaju, koja podržava razvoj biciklističke infrastrukture i sigurnost biciklista, naglašava biciklizam kao značajan oblik saobraćaja koji smanjuje emisije štetnih gasova, saobraćajne gužve i doprinosi kvalitetu života u urbanim sredinama. Ovaj dokument odražava strategiju Evropske unije u težnjama ka tranziciji prema održivim oblicima mobilnosti.
Jedan od ključnih instrumenata u ostvarivanju ovih ciljeva su Planovi održive urbane mobilnosti (SUMP), koji omogućavaju gradovima da razviju integrisane i ekološki prihvatljive saobraćajne sisteme. SUMP promoviše smanjenje upotrebe automobila u korist biciklizma, pješačenja i javnog prevoza. Međutim, u Crnoj Gori, realizaciju SUMP-a ometa epidemija nepoštovanja saobraćajnih propisa, kao i njihova zastarjelost. Postojeći Zakon o bezbjednosti saobraćaja (ZOBS) ne prepoznaje u potpunosti moderne trendove u saobraćaju, uključujući upotrebu električnih trotineta i drugih lakih električnih vozila (LEV), što usporava tranziciju ka održivom transportu.
Takođe, nepropisno parkiranje predstavlja ozbiljan problem koji ometa realizaciju SUMP-a, posebno u urbanim sredinama. Nepropisno parkirana vozila često blokiraju biciklističke staze, pješačke površine, kao i saobraćajnice za motorni saobraćaj, čime se onemogućava bezbjedan i nesmetan prolaz ranjivih učesnika u saobraćaju, poput biciklista i pješaka, a ometa i saobraćaj motornih vozila. Ovo ne samo da negativno utiče na saobraćajnu bezbjednost, već i onemogućava gradove da u potpunosti implementiraju strategije održive mobilnosti.
Proces pristupanja Evropskoj uniji zahtijeva usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa evropskim standardima, posebno u oblasti transporta. Poglavlje 14 – Transportna politika, kao dio pregovora o pristupanju EU, obuhvata regulative koje se odnose na različite vidove saobraćaja, uključujući održivu mobilnost. Crna Gora mora unaprijediti postojeće propise kako bi uključila nove oblike mobilnosti, kao što su biciklistički saobraćaj i mikromobilnost, i omogućila njihovu nesmetanu implementaciju u urbanim sredinama.
Kao dodatni okvir, Pariski sporazum podstiče države potpisnice da smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte i promovišu održive oblike prevoza. Ovim sporazumom se Crna Gora obavezala da će do 2030. smanjiti emisiju gasova staklene bašte za 50%. Biciklistički saobraćaj, kao ekološki prihvatljiva alternativa motornom saobraćaju, igra ključnu ulogu u postizanju tih ciljeva. Uspostavljanje modernih i održivih saobraćajnih sistema neophodno je kako bi Crna Gora ostvarila ove ciljeve i pridružila se evropskim standardima transporta i životne sredine.
Prilagođavanjem zakonodavnog okvira kroz Poglavlje 14 i unapređenjem ZOBS-a, Crna Gora će biti korak bliže evropskim standardima, poboljšavajući održivost svojih transportnih sistema i doprinoseći bržem procesu pristupanja EU.
Promocija održive urbane mobilnosti kroz izmjene Zakona o bezbjednosti saobraćaja u Crnoj Gori i njegovo usklađivanje sa savremenim praksama EU i regiona ključna je iz nekoliko razloga:
- Povećanje bezbjednosti učesnika u saobraćaju: Trenutni zakon ne pruža adekvatnu zaštitu ranjivim kategorijama učesnika u saobraćaju kao što su biciklisti i pješaci. Modernizacija zakona, kroz preciznije definisanje prava i obaveza svih učesnika u saobraćaju, može značajno smanjiti rizik od saobraćajnih nezgoda.
- Smanjenje zagađenja i unapređenje kvaliteta života: Održiva mobilnost, poput biciklizma, pješačenja i korišćenja javnog prevoza, smanjuje upotrebu automobila, što dovodi do smanjenja emisije štetnih gasova, smanjenja buke i poboljšanja kvaliteta vazduha. Zakonske izmjene koje podstiču ove oblike mobilnosti doprinose stvaranju ekološki održivih urbanih sredina.
- Približavanje evropskim standardima: Zemlje EU već imaju razvijene zakonske okvire koji podržavaju održivu urbanu mobilnost, poput propisa o infrastrukturi za bicikliste, integraciji javnog prevoza i smanjenju saobraćajnih gužvi. Usvajanje ovih standarda bi omogućilo Crnoj Gori da se uskladi sa EU regulativama, što je važno u kontekstu evropskih integracija.
- Promovisanje zdravijeg načina života: Zakonske promjene koje promovišu biciklizam i pješačenje mogu pozitivno uticati na zdravlje građana. Održiva mobilnost ne samo da smanjuje zagađenje već i podstiče fizičku aktivnost, što doprinosi smanjenju zdravstvenih problema povezanih sa sedentarnim načinom života.
- Ekonomski benefiti: Investiranje u održivu mobilnost kroz izmjene zakona može smanjiti troškove održavanja saobraćajne infrastrukture, smanjiti troškove zdravstvene zaštite povezane sa bolestima izazvanim zagađenjem, te omogućiti jeftinije i efikasnije transportne opcije za građane.
- Podrška održivom razvoju gradova: Uvođenje savremenih praksi u zakonodavstvo omogućilo bi bolje planiranje i implementaciju infrastrukture koja podržava održivu mobilnost, uključujući biciklističke staze, zone smirenog saobraćaja i integraciju različitih oblika transporta.
Ove promjene su važne kako bi se stvorio okvir koji omogućava građanima da se kreću bezbjedno, zdravo i ekološki odgovorno, a da gradovi postanu ugodniji za život.
Dejan Tofčević i Blažo Crvenica
Naslovna fotografija: Biciklo.me
Tekst je izrađen uz podršku Regionalne kancelarije Fondacije Heinrich Böll u Beogradu